Архиве

КРВНИ СИСТЕМ

Циркулациони систем кичмењака састоји се од крвног и лимфног система и обухвата срце и крвне и лимфне судове кроз које крв и лимфа циркулишу (систем затвореног типа).

Основна функција овог система је:

-транспорт различитих супстанција (кисеоник, хранљиве материје, ензими, хормони, угљен-диоксид, вишак воде и електролита, различита једињења која садрже азот-продукти разлагања и тд.)

-транспорт топлоте

На местима примања или одавања различитих супстанција из циркулационог система налази се сложена мрежа капиларних судова чиме се обезбеђује близак контакт крви и ткива примаоца.

СРЦЕ– централни орган крвног система који функционише као пумпа за потискивање и усисавање крви.Смештено у срчаној кеси-перикарду.Пулсирање срца се састоји у наизменичном сакупљању преткомора и комора-систоли и њиховом ширењу-диастоли.Између срчаних комора и преткомора, као и између комора и артерија налазе се залисци који спречавају враћање крви.

МАЛИ КРВОТОК-пут крви из десне срчане коморе преко плућне артерије до плућа где преко плућних капилара у алвеолама узима кисеоник, а испушта угљен-диоксид и из плућа плућним венама доспева до леве преткоморе.

ВЕЛИКИ КРВОТОК-пут крви из леве коморе преко главне артерије-аорте и осталих артерија доспева до свих органа.

АРТЕРИЈСКИ КРВНИ СУДОВИ– одводе крв од срца до капилара.

ВЕНСКИ КРВНИ СУДОВИ-доводе крв у срце од капилара.

КОЛУСТЕ И РИБЕ– срце се састоји од венозног синуса у који се уливају основни венски крвни судови, преткоморе, коморе и артериозног конуса; кроз њега протиче искључиво дезоксигенисана крв.

Прелазак на плућно дисање доводи до промена у грађи срца.Кроз срце протиче оксигенисана и дезоксигенисана крв.Делимично или потпуно раздвајање токова оксигенисане и дезоксигенисане крви омогућава формирање преграда на нивоу комора и преткомора, као и трансформација крвног суда који полази са артериозног конуса.Плућном веном оксигенисана крв се допрема до леве половине срца- преткоморе и коморе, а у десну половину срца долази крв из венозног синуса који је код већине гмизаваца, птица и сисара редукован тако да се главни венски судови празне директно у десну преткомору срца.Артериозни конус код ових група је такође редукован.Плућном аретијом крв одлази из десне коморе у плућа, а из леве коморе помоћу артерија и системских судова оксигенисана крв одлази у остале делове тела.

КРОКОДИЛИ, ПТИЦЕ И СИСАРИ-токови оксигенисане и дезоксигенисане крви су у потпуности раздвојени, док код осталих група долази до делимичног мешања оксигенисане и дезоксигенисане крв

 

 

 

 

АРТЕРИЈЕ

КОЛОУСТЕ И РИБЕ– од артерије која полази из срца у нивоу ждрела одвајају се парни аортини луци који допремају дезоксигенисану крв до капилара у шкргама.Након размене гасова са водом од шкрга воде крвни судови који се уливају у парне делове аорте.

КИЧМЕЊАЦИ СА ПЛУЋНИМ ДИСАЊЕМ-плућа снабдевају крвљу плућне артерије, формирају се артерије које одводе крв у главени регион, луци који допремају крв до осталих делова тела.

ВЕНСКИ СУДОВИ

Једну групу венских судова кичмењака чине крвни судови из цревног канала, јетре, жуманчишне кесе ембриона и репа.

Другу групу венских судова чине судови који допремају крв у срце из предњих делова трупа, главеног региона и парних екстремитета.

Трећу групу венских судова чине абдоминални судови који доводе крв из задњих делова телесног зида и делимично из парних екстремитета.

Постоје и плућне вене код кичмењака са плућима.

ЛИМФНИ СИСТЕМ

Код лимфног система постоје само доводни крвни судови кроз које се лимфа креће и улива у венске крвне судове у близини срца.Кретање лимфе је споро и зависи од покретања делова тела или органа.На лимфним судовима могу постојати проширења- лимфни синуси.Лимфни судови прожимају скоро све органе осим ценатралног нервног система, ока итд.Лимфна ткива-лимфни чворови, крајници, слезина такође припадају лиумфном систему.

ЗГЛАВКАРИ-Arthropoda

Зглавкари представљају најмногобројнији филум у свету животиња.До данас је описано негде око 1 500 000 врста овог животињског типа, што чини 80% свих до сада познатих рецентних (данас живећих) врста животиња.Зглавкари насељавају сва водена и сувоземна стаништаТо су једине животиње, осим још неких кичмењака, које су се у знатном броју врста адаптирале на летење.

Артхропода и Аннелида су сегментисане и имају многе заједничке или сличне карактеристике.Аннелида и Артхропода су највероватније настали од заједничког претка
 

  • хетерономно метамерни
  • спољашња метамерија не одговара унутрашњој
  • као последица међусобног срастања сегмената код зглавкара се јавља регионална диференцијација тела те разликујемо:
главу (cephalon),
груди (thorax) и
трбух (abdomen).
Изузеци су ракови и пауци
Појава  локомоторних органа, који су обезбедили ефикасне и брзе покрете, нпр. при лову, бекству, одбрани и сл

1.Екстремитети, чланковити, зглобно спојене, функционишу по принципу полуга, а покрећу се системом попречнопругастих мишића
2.Крила , су парни органи и служе за летење
За све зглавкаре (Артхропода) карактеристично је присуство чланковитих екстремитета, при чему су чланци покретно зглобљени
 

Тело Артхропода је заштићено хитинском кутикулом, па изостаје трепљасти епител
Хитин је прожет неорганским солима и представља моћну заштиту унутрашњих делова тела
Служи  и као ослонац мишићима и осталим меким деловима тела, тако да се назива егзоскелетом.
Кутикула се повремено одбацује и замењује новом у току тзв. пресвлачења
први пут у еволуцији животиња се јављају снопови попречнопругасте мускулатуре,Функција мишића је у кретању и у суштини је иста као код кичмењака, с тим што су овде мишићи причвршћени за унутрашње делове егзоскелета, а код Вертебратамишићи се налазе везани на спољашњој површини ендоскелета

 Крвни систем
 

Отвореног  типа, али води порекло од затвореног крвног система Аннелида
Срце  зглавкара се састоји од једне или више комора, које су линеарно распоређене и поседују парне бочне отворе – остије.
срце је смештено у перикардијуму који је део миксоцела, а крв у срце доспева преко остија из перикардијалне дупље 
из срца крв одлази судовима, а затим се разлива у лакунарни систем, доспевајући до свих делова тела.

Annelida-чланковити црви

 ОПШТЕ ОСОБИНЕ

•Билатерална симетрија
•Триплобластични
•Хомономно сегментисани
•Цефализација
•Прави целом
•Затворен систем за циркулацију
•Ларва трохофора
  

Сегментација (метамеризам)
 

•Правилно, серијско понављање истих органа дуж уздужне осе тела
–Спољашња – сви телесни слојеви
–Унутрашња – само унутрашнји органи
•Хомономна сегментација (Аннелида) – сегменти дуж читавог тела истоветни
•Хетерономна (Артхропода) – групе сличних сегмената чине телесне регионе (главени, грудни, трбушни)
  

•Сви сегменти једнаки осим првог (простомијум) и последњег (пигидијум)
•Обухвата ектодерм и мезодерм
•Црево није сегментсано
•Полне жлезде само у неким сегментима
 

Телесни зид
 

•Епидермис
•Мишићи
•Параподије
–кожно мишићни наставци за кретање
–чекиње (хета)
 
 

Нервни систем
 •Лествичаст

•Ганглије се понављају дуж тела у сегментима
•Повезане уздужним и попречним везама (лествичасто)
  

Варење
 •Једини систем који није сегментисан

 
Дисање
 •Углавном преко коже

•Неке имају шкрге
 
Циркулација
 •Затворен крвни систем

•Неки судови имају способност контракција
 У сваком телесном сегменту пар МЕТАНЕФРИДИЈА
 
Размножавање
 •Зависно од групе могу бити хермафродити или одвојених полова

•Бесполно размножавање пупљењем, регенерација
•Код Полихета ларвени ступањ – трохофора
 
КЛАСИФИКАЦИЈА
 

•Classis: Polychaeta – mnogočekinjaste gliste
•Classis: Archiannelida – arhianelide
•Classis: Oligochaeta – maločekinjaste gliste
•Classis: Hirudinea – pijavice
 
 

Classis: Polychaeta – mnogočekinjaste gliste
 

•ОПШТЕ ОСОБИНЕ
–Већином морски организми; ретки у слаткој води или влажној земљи
–5000 врста
–5-10 цм; неки до 3м
–Неки су сесилни и живе у цевчицама, неки рију у песку, неки пливају
  

•СПОЉАШЊА ГРАЂА:
–Многобројне чекиње на параподијама
–Изразита сегментација
•ПРОСТОМИЈУМ са антенама, очима и другим израштајима
•ПЕРИСТОМИЈУМ са устима састављен од више сегмената без параподија
  

РАЗМНОЖАВАЊЕ
–Одвојених полова
–Ларва трохофора
–Слободно плива неко време, затим почиње сегментација од задњг дела ка предњем
 
 Classis: Oligochaeta – maločekinjaste gliste
na primeru kišne gliste Lumbricus terrestris

 

•ОПШТЕ ОСОБИНЕ
–Све копнене глисте
–Спољашња и унутрашња хомомерна сегментација
–1мм – 2м
–Немају параподије; чекиње излазе директно из телесног зида
–Простомијум веома редукован (нема израштаја са очима, тентакула…)
  

•ТЕЛЕСНИ ЗИД
–Жлездани, једнослојан епител који лучи танку кутикулу
–Испод епитела везивно ткиво и сегментно распоређени мишићи:
•СПОЉНИ – кружни (издужују и тање сегменте)
•УНУТРАШЊИ – уздужни (скраћују и задебљавају сегменте)
–Крећу се наизменичним контракцијама мишића издуживањем и скраћивањем тела, а одупиру се хетама
  

•ЦЕЛОМ
–Парни мешкови у сваком сегменту
–Паријетални и висцерални перитонеуми се спајају изнад и испод црева образујући МЕЗЕНТЕРУ
–Између сегмената се јављају СЕПТЕ које представљају сслепљене листове перитонеума. Кроз њих пролазе нервни ланци и крвни судови
–Мезентере и септе држе црево у централном положају
 
  •КРВНИ СИСТЕМ

–ЗАТВОРЕН
–СРЦЕ:
•ДОРЗАЛНИ КРВНИ СУД
•5 пари предњих бочних судова
–Крв тече кроз дорзални крвни суд од задњег ка предњем делу, а кроз вентрални од предњег ка задњем делу
 
  •ИЗЛУЧИВАЊЕ

–Метанефридије
–Метанефридија почиње левкастим отвором (нефридиостом) у у задњем делу целомског мешка
–Од левкастог отвора полази одводни канал који пробија зид септе, увија се, прелази у цеолмски мешак суседног сегмента и излива се у спољашњу средину кроз трбушно постављен отвор (нефридиопору)
  
•ЦРЕВНИ СИСТЕМ:
–Није сегментисан
•Усни отвор, усна дупља, мишићаво ждрело које ради као пумпа, једњак, вољка, желудац дебелих зидова, средње, задње црево, анални отвор
–Хране се под земљом, гутајући све пред собом и издвајајући било какву присутну храну, а остатке избацују на задњем крају
 

  •РАЗМНОЖАВАЊЕ

–ХЕРМАФРОДИТИ
–Мушки и женски полни систем се налази од 9.-14. сегмента
–Парење се одвија између две јединке тако што приђу једна другој главама, обе ослобађају сперму у канале
–Посебна творевина КЛИТЕЛУМ (задебљали појас који окружује неколико сегмената у предњем делу) лучи слуз која преноси сперму и формира кокон у који се полажу јаја. Кокон се одбацује
  

Classis: Hirudinea – pijavice
 

•ОПШТЕ ОСОБИНЕ
–300 врста
–Копнене воде, влажна станишта (тропске кишне шуме)
–33 сегмента (имају секундарне сегменте ануле али само површински)
–Немају параподије ни чекиње
–Немају септе
–Могу бити паразити или грабљивице
–ПИЈАВКЕ
•Око усног отвора
•Неколико задњих сегмената су спојени и стварају задњу пијавку
 
 

МЕКУШЦИ-пужеви, шкољке, главоношци

Погледајте презентацију са часа у којој ћете моћи да видите опште карактеристике мекушаца, као и посебне одлике грађе и изгледа пужева, главоножаца и шкољки и разлике међу њима.

phyllummollusca