Архиве

Климатске промене и њихов утицај на здравље људи

Јован Најдић,Смотра “Истраживањем до знања 2009.“

1.УВОД

1.1.KЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ

 Клима на Земљи се стално мења.Неке промене последице су измене угла осе Земљине ротације и манифестује се у великом прегревању појединих делова Земље,праћеном сушама,шумским пожарима,повлачењем ледника,отапањем леда у поларним областима и порастом нивоа Светског мора,или,насупрот томе,у катастрофалним падавинама и поплавама.Знатно веће промене настају под утицајем човека, мењају се састав атмосфере,биланс зрачења и топлоте на Земљи, јавља се ефекат стаклене баште,киселе кише,озонске рупе.Најдрастичнија климатска промена је повећање просечне температуре на Земљи.(свако дуплирањеколичине ЦО2 у атмосфери могло би да повећа просечне годишње температуре површине Земље за 2-3 степена  Ц,а у северној поларној области у време зиме чак за 7-10 степени Ц).

 1.2.ФЕНОМЕН “СТАКЛЕНЕ БАШТЕ”

 Феномен “стаклене баште” представља слој ЦО2 који се ствара изнад Земље.Овај слој пропушта сунчеве зраке заједно са инфрацрвеним и ултраљубичастим зрацима,који падају  на површину планете и загревају је.Равнотежна топлота се одржавала тако што је Земља одбијала вишак инфрацрвеног зрачења у космос.Међутим,услед образовања густог слоја ЦО2 изнад Земље,онемогућено је повратак вишка инфрацрвеног зрачења у космос,те долази до повећаног загревања  Земље.Концентрација ЦО2 у атмосфери се стално повећава и пораст последњих 130 година износи 22%.Уколико се настави овим темпом,средином 21-ог века његова количина у атмосфери биће удвостручена.

 1.3.ПОСЛЕДИЦЕ ГЛОБАЛНОГ ЗАГРЕВАЊА

 Сматра се да ће се температуре на Земљи повећати 1-4 Ц,што ће довести до подизања нивоа мора,тундре ће нестати,смањиће се проценат  шума за 10%,пустиње ће наставити свој раст.Свака промена температуре изазива велике промене на површини планете,међу живим светом.

 2.КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ И ЗДРАВЉЕ ЉУДИ

 Температурне промене и код  здравих и код хроничних болесника доводе до поремећаја терморегулације,односно поремећаја односа производње топлоте и њеног ослобађања из организма. Топлотна исцрпљеност се испољава кроз симптоме као сто су:бол у врату  и пределу потиљка,појава грчева у ногама,поремечај циркулације,несаницу,отежано дисање.Велики је број болести  које  се доводе у везу са температурним променама .То су:обољења срца и крвних судова,повишен крвни притисак,респираторна обољења,инфективна обољења,алергијске болести.

 3.ИСТРАЖИВАЊЕ

 3.1.Материјал и методе

 Да бих показао зависност обољења код људи и климатских промена,из хидрометеоролошког Завода Зајечар,узео сам податке средњих годишњих температура,као и температуре појединих месеци у години,последњих 10 година,а из Хитне службе,Завода за јавно здравље ‘’Тимок”, и статистичке службе податке о броју оболелих и умрлих од обољења која се доводе у везу са климатским променама(кардиоваскуларна,респираторна и инфективна обољења).Пошто се ови подаци чувају мање од десет година узео сам податке за период од 2003.-2008. године.

 3.2.Докази-подаци о климатским променама

 Клима се дефинише као “просечно стање”или “просечно време”,статички опис средњих вредности атмосфере у одређеном региону за одређени временски период,најчешће 30 година.Праћење утицаја климатских промена на здравље  није једноставно бележење појединих здравствених појава кроз време.То такође захтева аналитички процес квантификовања компоненти промене у овим здравственим појавама које би могле бити прописане  измереним променама у датим климатским условима.Узети су у обзир они елементи којима се идентификују најважнији здравствени проблеми како за истраживање,тако и за праћење на глобалној скали.Ти приоритети укључују следеће:

 1)приоритети високог степена

        а)директни ефекти изложености високим и ниским температурама

        б)ефекти на здравље у време екстремних појава(поплаве,суше,јаки ветрови….)

        ц)повећање фрекфенце болести које се преносе водом и храном

 2)приоритети мањег значаја

        а)болести које преносе вектори,укључујући крпељни енцефалитис,лајмску болест,Тоскана вирус….

        б)појаву аероалергена,посебно полена(нпр амброзије)

        ц)болести које преносе глодари

 Из следеће табеле јасно се може видети који  се поремећаји дешавају услед временских и климатских промена

  ЗДРАВСТВЕНИ ПОРЕМЕћАЈИ                   ПОЗНАТИ ЕФЕКТИ УСЛЕД ВРЕМЕНСКИХ И КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА 
Кардиоваскуларна смртност,Смрт услед топлотног удара                             Краткотрајни пораст морталитета у време топлотних таласа и смрт услед топлотног удара
Алергијски ринитис Метеоролоски параметри утичу на дистрибуцију и сезонску производњу алергена
Респираторне болести и морталитет  Метеоролошке промене утичу на концентрацију  загађених материја у ваздуху
Инфективне болести и ментални поремећаји Поплаве прекидају снабдевање водом и санитарне услове,оштећују и прекидају тyранспорт и здравствену инфраструктуру.Поплаве доприносе развоју популације комараца
Гладовање,неухрањеност,дијареја,респираторне болести Суше смањују доступност воде за хигијену,повећавају ризик од шумских пожара,смањују приносе у храни
Болести које се преносе водом и храном Преживљавају организми који изазивају болести везане за температуру; климатске промене утичу на снабдевеност водом и квалитет воде 

 3.3.РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА

Сви резултати приказани су табеларно и графички.

 СРЕДЊЕ ГОДИШЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ЗА ПЕРИОД 1998.-2007.ГОДИНЕ

1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.
11.4 11.6 12.3 11.5 11.8 10.9 11.1 10.7 10.8 12.1

СРЕДЊЕ МЕСЕЧНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ЗА ПЕРИОД 2001.-2006.ГОДИНЕ

ГОДИНЕМЕСЕЦИ

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

ЈАНУАР 

1.1

3.7

-0.2

-2.0

1.4

-2.9

ФЕБРУАР 

3.5

6.1

-3.2

2.2

-2.8

-0.1

МАРТ 

9.4

8.8

4.1

6.5

4.0

5.4

АПРИЛ 

10.6

10.3

10.2

11.8

10.7

12.1

МАЈ 

17.1

18.1

22.1

14.8

16.6

16.5

ЈУН 

18.7

22.6

22.5

19.5

19.0

19.8

ЈУЛ 

23.3

23.8

22.2

21.8

20.8

22.3

АВГУСТ 

23.4

20.8

29.3

25.0

19.7

25.0

СЕПТЕМБАР 

16.5

15.7

15.5

15.8

16.6

16.5

ОКТОБАР 

12.6

10.6

9.4

12.2

10.5

12.0

НОВЕМБАР 

3.9

6.6

6.4

6.5

3.6

6.6

ДЕЦЕМБАР 

-2.2

-2.2

0.8

1.9

1.2

2.6

 

 

*Црвеном бојом означене су највише средње месечне тепературе, а плавом бојом најниже температуре

 

 

 

 

 

 БРОЈ УМРЛИХ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ЗАЈЕЧАР У ПЕРИОДУ 2003.-2008.

БОЛЕСТИ     –     ГОДИНЕ 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 
КАРДИОВАСКУЛАРНЕ 588 449 667 705 687 634 
РЕСПИРАТОРНЕ 36 22 88 62 74 39 

БРОЈ ОБОЛЕЛИХ ОД ИНФЕКТИВНИХ БОЛЕСТИ У ПЕРИОДУ ОД 2004.-2008.ГОДИНЕ

БОЛЕСТИГОДИНЕ    ЦРЕВНЕ КАПЉИЧНЕ   ЗООНОЗЕ ТРАНСМИСИОНЕ     ПОЛНЕ    ОСТАЛЕ    УКУПНО
2004. 

310

550

4

20

55

70

1009

2005. 

294

325

3

35

38

21

681

2006. 

309

177

1

6

92

75

680

2007. 

228

644

7

5

108

40

1032

2008. 

303

517

3

14

35

6

878

  1. 1.     ЗАКЉУЧАК

 Пратећи средње годишње температуре на територији Зајечара,дошао сам до закључка да је највиша температура била 2000.године-12,3 степена С и 2007.године 12,1 степен С. Најниже температуре биле су 2005.године-10,7 степени С и 2003. године -10,9 степени С.

 Ако се погледају средње месечне температуре, највише температуре по месецима забележене су 2002.године( чак 5 пута) – у јануару,фебруару,јуну,јулу и новембру ; затим 2001.,2003. и 2006.године по 2 пута и 2005.године само један пут. Најниже месечне температуре забележене су у 2003. и 2005.години (чак 4 пута). 2003.године је била најнижа у фебруару,априлу,августу и септембру, а 2005.године у марту,јулу,августу и новембру. То је допринело да и средње годишње температуре тих година буду најниже.

 2006.године био је јако хладан јануар,а релативно топао фебруар, дакле уочене су веће осцилације у температурама, што је допринело да број умрлих од кардиоваскуларних обољења те године буде већи(705) у односу на 2003., 2004., 2005., 2007. и 2008. годину.

2005. година се издваја по релативно топлом децембру, а доста хладном јануару и фебруару, тако да је то погодовало развоју респираторних обољења, па је и број умрлих од ових обољења доста већи од броја умрлих током 2003. и 2004. године.

 2007. година је погодовала својим средњим температурама за развој и ширење инфективних обољења. Најмање су распрострањене зоонозе,затим трансмисионе и полне болести. Број зооноза је уједначен, с тим што се запажа да је 2007. година била јако повољна и за повећање њихове бројности.

У 4 од 5 обрађених година ( 2004.-2008.) запажа се да је највећи број капљичних болести. Изузетак је 2006. година када је било највише цревних болести што се може довести у везу са тиме да је те године била висока температура у јулу,августу и септембру. Проценат капљичних болести у поменутим годинама је уједначен и креће се од 45,44 % 2006.године до 62,40 % 2007. године у односу на укупан број инфективних обољења.