Archive | децембар 2011

Еуметазое

Жарњаци су животиње из типа Cnidaria и представљају најједноставније еуметазое, радијално симетричног тела. Постоји око 10000 врста. Заједно са типом реброноша (Ctenophora) припадају групи дупљара

Грађа

Телесни зид се састоји од спољашњег ектодермиса и унутрашњег ендодермиса, а између ова два слоја је нећелијска мезоглеја.Телесни зид обавија тзв. гастро-васкуларну дупљу у којој се поред варења хране врши и транспорт сварене хране до свих делова тела [гастер= желудац; вас =крвни суд]. Ова дупља има само један отвор преко кога улазе хранљиви састојци и излазе несварени састојци.

Физиолошки процеси и системи органа

Хране се ситним организмима које хватају тентакулама (пипцима) и убацују кроз усни отвор. Варење хране је унутарћелијско и врши се у ћелијама са псеудоподијама, које се налазе у ендодермису.

Жарњаци, (као и сунђери), немају крвни, респираторни ни екскреторни систем.

У епидермису се налазе епителомишићне ћелије, које учествују у покретању читавог организма или његових делова (тентакула), затим се налазе жарне ћелије или книде и нервне ћелије. Жарне ћелије су нарочито сконцентрисане на тентакулама које служе за хватање плена, а могу имати улогу и у одбрани

Код жарњака се први пут у живом свету јавља нервни систем и то у најпростијем облику – дифузан (мрежаст) нервни систем. Нервне ћелије су разбацане без неког нарочитог реда по епидермису и међусобно су повезане у мрежу (дифузум).

Размножавање

Жарњаци, се јављају у два облика као полип и медуза. Код жарњака који имају оба ова облика, долази до смене генерација. Полип је бесполна генерација која се размножава пупљењем (бесполно), а медузе се размножавају полно образовањем гамета (сперматозоида и јајних ћелија). Из оплођене јајне ћелије развија се ларва планула. Полипи су сесилни организми, док су медузе слободнопливајуће. Разликују се и по облику – медузе су облика кишобрана, а полипи имају цилиндричан облик.

Класификација

Извршена је према томе који морфолошки облик имају. Деле се на три класе:

  • Hydrozoa, полипи и медузе;
  • Scyphozoa, медузе
  • Anthozoa, корали и морске сасе

Погледајте медузе

Погледајте корале

Погледајте морске сасе

A ЕВО И ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

Дупљари

Advertisements

Паразое(Placozoa, Porifera)

Паразое су група животиња (Animalia) у који поред сунђера (Porifera) спада још само једна једина врста Trichoplax adhaerens, једина врста унутар групе Placozoa. Заједничко овим животињама је у првом реду негативна дефиниција: немају специјализирана ткива као што су нервна и мишићна ткива, немају никакве органе и немају ни једну врсту симетрије тијела.

Плакозое (Placozoa) су тип најпростијих вишећелијских животиња које немају ткива и органе. Једина пронађена и описана врста плакозоа је трихоплакс (Trichoplax adhaerens). Открио ју је 1883. године истраживач Шулц у акваријумској води узетој из Јадранског мора Име врсте адхеренс добила је по томе што лепо приања за површине чак и стаклене. Нешто касније је описана још једна врста (Treptoplax reptans), пронађена у Тиренском мору, али њено постојање није поновно потврђено. Тако, трихоплакс остаје једина доказана врста овог типа животиња. Ова врста је распрострањена у свим тропским и суптропским морима и океанима, у областима близу копна — коралним гребенима или сланим мангровама.Трихоплакс подсећа на вишећелијску амебу тиме што приликом кретања мења облик тела. Величина тела се креће до 4 мм у пречнику и оно је спљоштено у леђно-трбушном правцу и асиметрично.Дуго после открића за трихоплакс се сматрало да је ларва неких дупљара да би тек 1971.г  било откривено да има способност полног размножавања чиме је доказано да се ради о одраслој животињи, а не ларви. Цитогенетичка и молекуларногенетичка истраживања потврђују да није у питању животиња сродна дупљарима

Њихово тело се састоји од слојева епителијалних ћелија:

  • леђног (дорзалног)
  • трбушног (вентралног)
  • средишњег, који се налази између претходна два слоја и у њему се налазе шупљине, простори између ћелија, испуњене течношћу.

Размножавање се код трихоплакса обавља се на два начина — бесполно и полно. Бесполно размножавање одвија се деобом тела. При полном размножавању, потребно је образововати сперматозоиде и јајне ћелије. Типични животињски сперматозоиди нису никада пронађени код трихоплакса. Сперматозоидима се сматрају делови фрагментисаног тела. Полно размножавање никада није документовано/испраћено у лабораторији, али је примећено браздање оплођене јајне ћелије.

Сунђери су водене вишећелијске животиње из раздела Spongia (Porifera). Углавном су морски, сесилни организми са изузетком једне фамилије (по неким класификационим схемама, четири фамилије) са слатководним врстама. Први истраживачи/природњаци су сматрали сунђере биљкама, услед сесилног начина живота. Животињске особине сунђера су прво описане 1756. године, а потврђене 1765. године када је уочен и описан проток воде кроз тело сунђера и покрети отвора на телу. Сунђери су најчешће колонијални и асиметрични организми. Адулти не поседују нервни систем.

Тело сунђера се састоји од телесног зида који садржи многобројне отворе – поре (отуда назив Porifera) и затвара унутрашњу дупљу названу спонгоцел. Вода, са ситним честицама хране у њој, улази кроз многобројне поре, пролази кроз канале и коморе у телесном зиду, до спонгоцела, одакле се избацује кроз отвор оскулум.

Тело сунђера је изграђено на један од три основна начина/типа грађе: аскон, сикон или леукон. Најједноставнији и изворни тип грађе, аскон, представља у суштини шупаљ и танак цилиндар. Код сикон типа грађе је, у односу на полазни аскон тип, повећана површина контакта хоаноцита са водом, а смањена запремина спонгоцела, набирањем телесног зида.

 Хранљиве честице из воде доспевају у специјалне ћелије јединствене само за сунђере, познате као ћелије са огрлицом (хоаноците). Честице хране су представљене углавном бактеријама и другим микроорганизмима, као и делићима органске материје у распаду. Честице захватају хоаноците, а интрацелуларно варење се одвија у самим хоаноцитама или чешће у тезоцитама (врста археоцита), којима хоаноците предају хранљиве честице. Поједини сунђери током филтрације улазе у симбиозу са појединим алгама и протистима. Изузетак међу сунђерима што се исхране тиче су представници фамилије Cladorhizidae који су карниворни, а хране се малим рачићима (варење плена је код њих екстрацелуларно).

Не постоје респираторни органи код сунђера – снабдевају се неопходним кисеоником директно из спољашње средине (воде), дифузијом. Екскреција се обавља кроз оскулум и целом површином тела – избацују се несварене грануле хране распадањем амебоидних ћелија, а отпадни гасови дифузијом прелазе у воду. Неки сунђери избацују и токсичне/иритантне материје које могу изазвати запаљенске реакције на кожи човека.

Сунђери припадају вишећелијским бескичмењачким животињама, али нису праве вишећелијски организми јер немају ткива и органе. Састоје се од ћелија које су у високом степену независне што се може доказати врло једноставним експериментом. Тело сунђера се пропусти кроз најфиније сито од свиле чиме се буквално раздвоји на појединачне ћелије. Ако се тако исецкани сунђер врати у природну средину, појединачне ћелије ће се након око три седмице поново удружити у целовиту јединку. Управо је доказано да ћелије могу опстати потпуно независно једна од друге. Ни једна друга животиња не би преживела овакаво сурово комадање.

Веома дуго су сунђери, због свог сесилног начина живота, сматрани биљкама. Додатну забуну уноси и њихова јарка обојеност, са црвеном, наранџастом и жутом као преовлађујућим бојама. Неки сунђери (нпр. у Бајкалском језеру) су чак и зелено обојени, само што та боја не потиче од њиховог пигмента већ од пигмента једноћелијских алги које живе са њима у симбиози. Савремени биолози су и данас збуњени присуством пигмената у телу сунђера који живе углавном у условима таме, а познато је да се функција пигмената везује за светлост.

Скелет може бити изграђен од рожних влакана или минералних игала. Рожна материја,спонгин, је по хемијском саставу блиска свили. Скелетна влакна тиме добијају еластичност, а и неопходну чврстину. Минералне иглице изграђене од силицијум-диоксида су правилног геометријског облика и спајају се врховима грађећи нежан, стакласт и решеткасти скелет. Осим тога минералне иглице код великог броја сунђера могу да буду од калцијум-карбоната тако да граде чврст, масиван скелет. Међутим, има сунђера који су без скелета, али су јако малих димензија што указује колико је за ове животиње важно присуство потпоре у њиховом телу.

Размножавање сунђеpа врши се на два начина:

  • бесполно и
  • полно.

Бесполно се размножавају:

  • пупљењем и
  • фрагментацијом (откидањем делова тела).

При пупљењу се образују унутрашњи пупољци – гемуле, које се образују када наступе неповољни услови (зима), падају на дно где мирују до пролећа када се из њих развија нова јединка.

Полно размножавање се врши образовањем сперматозоида и јајних ћелија у истој јединки (хермафродити). Оплођење се врши између две јединке.

Тип Porifera се најчешће дели на три класе, које обухватају савремене представнике овог типа. Узимајући у обзир и претпостављене филогенетске односе међу савременим и изумрлим класама, најадекватнија би била следећа класификациона схема:

  • подтип Symplasma – Стакласти сунђери, поседују синцицијална ткива; спикуле су силикатне троосне (при том шестокраке)
    • класа Hexactinellida
  • подтип Cellularia – Сунђери са ћелијским (целуларним) ткивима
    • класа Demospongiae
      • поткласа Homoscleromorpha
      • поткласа Tetractinomorpha
      • поткласа Ceractinomorpha
    • класа Calcarea
      • поткласа Calcinea
      • поткласа Calcaronea
    • класа Archaeocyatha

Погледајте како изгледају неке врсте сунђера

А можете видети и ово

Ево и презентације са часа

phylumporifera

Промене у хромозомима

Шта су хромозоми?

Који су основни делови хромозома?

Колико хромозома имају наше полне, а колико телесне ћелије?

1.Промене у грађи хромозома
       а) дупликације и делеције
       б) транслокације
       в) инверзије
       г) генске мутације
2.Промене у броју хромозома
       а) полиплоидија
       б) анеуплоидија
 

ПРОМЕНЕ У ГРАЂИ(СТРУКТУРИ) ХРОМОЗОМА
 
ДЕЛЕЦИЈЕ И ДУПЛИКАЦИЈЕ
Могу настати у току динамичних процеса ћелијске деобе,а узрок може да буде неједнак кросинг-овер.
Дупликације су удвајање делова хромозома
Делеције су губљење појединих делова хромозома
 

•Пример делеције код човека је губитак дела кратког крака хромозома број 5,што доводи до микроцефалије,смањене интелигенције,а препознаје се код беба по “мачјем плачу”,па је и обољење тако названо.
Хромозом 22 са изгубљеним делом дугог крака назван је “филаделфија хромозом”, а овакве особе често оболевају од мијелоидне леукемије.
•Дупликације могу имати и позитиван ефекат,јер се повећава број гена.
ТРАНСЛОКАЦИЈЕ и ИНВЕРЗИЈЕ представљају прерасподелу сегмената у хромозомима кариотипа и имају резултат груписања генетичког материјала на нов начин
 
 
Транслокације се састоје у размени делова нехомологих хромозома.После откидања дела једног хромозома овај се често припоји неком другом, а ако је размена обострана реч је о реципрочној транслокацији.
 

 
 
 
 
 
 
Инверзије су промене у редоследу гена у хромозому.
•Још у интерфази хромозом се увија у виду петље и неки од делова се међусобно дотакну.На тим местима често долази до прекид, па се често погрешни крајеви споје.
•Код инсеката су честе и нормалне.
 
 
Генске мутације настају као последица промена на нивоу нуклеотида,када ови измене свој редослед после дупликације,делеције или инверзије
 
ПРОМЕНЕ У БРОЈУ ХРОМОЗОМА
 
•Телесне ћелије 2н=46 хромозома
•Гаметске ћелије н=23 хромозома
•Некада се деси да у анафази 1.мејотичке деобе не дође до одласка хромозома на полове,па настају гамети са 2н хромозома. Кад се споји са гаметом који има н гарнитуру може се десити да настане гарнитура хромозома.
•Постоје и организми чије ћелије садрже 4,5,6,па и више гарнитура хромозома.То је полиплоидија
 

•Оваквим укрштањем настале су многе биљке:овас,луцерка,кафа,памук,дуван,
    парадајз,кромпир…
 

•При ћелијској деоби може се десити да се појединачни хромозоми не раставе до краја један од другога,па ћерке ћелије добијају неједнак број хромозома.То је анеуплоидија.
•Најчешће има штетне последице по носиоца.
•Пример: тризомија 21.хромозома-Даунов синдром
                   тризомија 13.хромозома-Патоов синдром
                   тризомија 18.хромозома-Едвардсов синдром
 

•Пример анеуплоидије полних хромозома:
     тризомија Х хромозома код жена
     монозомија Х хромозома-Тарнеров синдром
     дизомија Х хромозома мушкарца-Клинефелтеров синдром