Archive | новембар 2011

Праживотиње ( Protozoa )

Да ли знате које су то праживотиње?

 Где живе?

 •Једноћелијске еукариотске животиње које припадају царству протиста (Protista).

•Тело праживотиња изграђено је од једне ћелије, која своје функције обавља разноврсним органелама и одговара појединачној ћелији у вишећелијском организму.
•Протозое имају следеће органеле :
органеле за кретање : псеудоподије, трепље (цилије) и бичеви (флагелуме);
органале за варење су хранљиве вакуоле у којима се вари храна (унутарћелијско варење);
органеле за излучивање – контрактилне вакуоле чија је примарна функција осморегулација (одржавање сталног осмотског притиска у ћелији) која се обавља избацивањем вишка воде; са том водом се избацују и непотребне материје;
органеле за примање дражи, каква је нпр. стигма (очна мрља) за пријем светлосне дражи, код бичара.

Грађа амебе

•Цитоплазма је диференцирана на:

-спољашњи, гушћи део назван ектоплазма и
-унутрашњи, ређи део ендоплазму.
 
•Цитоплазма може да буде без мембране (код амеба ), са мембраном (назива се пеликула), док многе протозое образују и љуштуру.
 А како изгледа амеба-погледајте један филмић

Грађа парамецијума

•Протозое могу да садрже једно или већи број једара. Код вишеједарних протозоа, какви су трепљари, могу да се разликују два типа једра :

•Макронуклеус (вегетативно једро) и
•Микронуклеус (генеративно једро – учествује у размножавању).
 
Грађа бичара

 

 Погледајте зелену еуглену

Излучивање се врши на два начина :преко целе површине тела и контрактилним вакуолама
Примање дражи (углавном светлосних, тактилних и хемијских) се, такође, може вршити на два начина:целом површином тела и чулним органелама, каква је нпр. стигма (очна мрља)
Исхрана: аутотрофна и хетеротрофна
Хетеротрофно:холозојиски и сапробно
Оне које живе на телима других-ЕПИЗОИЧНЕ
Оне које живе у телима других-ЕНТОЗОИЧНЕ
КОМЕНСАЛИ
ПАРАЗИТИ
 

Начини полног размножавања су:
копулација (сингамија) – спајање гамета који могу да буду међусобно исти (изогамети) или различити (анизогамети);
коњугација – при којој се две јединке споје цитоплазматичним мостићем и размене микронуклеусе;
аутогамија – спајање микронуклеуса једне исте јединке
Волвокс
 

•Колонијални бичар: ВОЛВОКС

 
 

•Тип Протозоа се дели на:
1.Подтип SARCOMASTIGOPHORA (SARCODINA и MASTIGOPHORA)
2.Подтип SPOROZOA
3.Подтип CNIDOSPORA
4.Подтип CILIOPHORA
 
 О протозоама можете више сазнати овде
 

Загађивање и заштита ваздуха

Шта је то ваздух?

Који су извори загађивања ваздуха?

Које су последице?

Које мере заштите се примењују?

ПОГЛЕДАЈТЕ У СЛЕДЕЋОЈ ПРЕЗЕНТАЦИЈИ:

Загађивање ваздуха

Разлике између животињске и биљне ћелије

Биљне и животињске ћелије су еукариотске грађе.

животињска ћелија

биљна ћелија

Биљне ћелије имају

  1. ћелијски зид,
  2. пластиде и
  3. вакуоле.

 

ЋЕЛИЈСКИ ЗИД

Штити ћелију,даје јој чврстину и облик.

Грађен је од целулозе и протеина.

Има поре кроз које се врши размена материја.

грађа ћелијског зида

        

ВАКУОЛЕ

Код младих ћелија вакуоле су ситне или их нема.Кад ћелија остари ствара се једна велика вакуола.Једноћелијске животиње имају хранљиве вакуоле.

хранљива вакуола код амебе

Унутрашњост вакуоле испуњена је ћелијским сокoм

Вакуолу од цитоплазме одваја тонoпласт

Функција

  •  складиштење хранљивих материја (шећери-моно и дисахариди, органске киселине,резервни протеини)
  •   чување секундарних продуката метаболизма (алкалоиди, танини, гликозиди…)

ПЛАСТИДИ

Хлоропласти имају способност самосталног раста и деобе.Учествују у стварању ћелијских производа.Боје биљних делова зависе од пластида.

подела пластида

Грађа хлоропласта                                       

Грађа хлоропласта

  •   двојна мембрана
  •   строма
  •   сложени ламеларни систем

 

 

Функција хлоропласта                                                           

Фотосинтеза

  •   у хлоропластима се одвија процес фотосинтезе
  •   кључна органела у процесима стварања хране у биљци

*** Анимацију биљне и животињске ћелије можете погледати овде

Подела организама према броју ћелија:

  • ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ организми

Облик ћелије једноћелијских организама зависи од средине у којој живе и од физиолошког стања.

  • ВИШЕЋЕЛИЈСКИ организми

Ћелије се диференцирају,имају различите облике и врше различите функције а садрже исти генетички материјал и међусобно су повезане.Ћелије вишећелијских организама се групишу и граде ткива,а ткива органе.

  • Према генези и сложености разликују се:
  1. Једноставни органи(нпр.ћелије очног сочива)
  2. Сложени органи

Сложени органи грађени су од ћелија и ткива која воде порекло од 2 клицина листа,а чине паренхим и строму.

ПАРЕНХИМ чини епител слузокоже и паренхиматозни део дигестивног, респираторног система…

СТРОМА(интерстицијум) састоји се од везивних ћелија,влакана,крвних и лимфних судова,нервних влакана…

Мобилни телефони убијају пчеле

Сигнал позива мобилног телефона узрокује дезоријентацију пчела и на крају – њихову смрт.

Истраживање извршено у Швајцарској је показало да сигнал мобилних телефона убија пчеле. 83 експеримента су показала исте резултате.

Студија је открила да пчеле значајно реагују на мобилне телефоне постављене близу или у кошницама и који су у статусу позива неког броја. За то време пчеле су зујале много јаче него иначе и целу ситуацију тумачиле као позив да се изађе из кошнице, међутим фреквенција мобилних телефона их збуњује тако да лете чудно и изненада угину. Све ово се не дешава кад телефон није у употреби.

 Дакле, сигнал позива мобилног телефона узрокује дезоријентацију пчела и на крају – њихову смрт. То се већ осетило у свету, јер се популација пчела у САД и Великој Британији смањила скоро упола у последњих тридесет година – што се поклапа са популаризацијом и прихватањем мобилних телефона.

Да подсетимо, пчеле су саставни део пољопривредних и еколошких система, производећи мед и, што је још важније, опрашујући биљке које ми гајимо. Обзиром да није вероватна ситуација у којој се људи одричу мобилних телефона, поставља се питање како ће се зауставити њихов катастрофалан утицај на ове инсекте од којих зависимо.

Како се удварају животиње?

Тасманијски ђаво

„Ђаво“ у имену овог малог створења може, поред осталог, да буде и због макљаже која прати његово удварање. Поврх тога што има зов парења који би могао да поломи стакло, тасманијски ђаво такође има гадну нарав и побиће се са сваким ко му стане на пут – чак и са потенцијалном партнерком. Добра ствар је да ово миловање траје само три дана, када се ђаволица засити и отера свог љубавника. Није ни чудо да ови мали шармери живе сами.

Паун

Када се удварате особи супротног пола, правити се важан можда и није најбоља тактика, али пауну успева сваки пут. Ова поносна птица пореклом из Индије прво привуче пажњу женке претварањем да је пронашао храну, а онда почне да тресе свој реп у коме има више од 200 пера које могу да се рашире и до 2,5 метра. То је важна карактеристика коју женке оцењују – број тачака на мужјаковом репу у директној је вези са његовим здрављем и дуговечношћу, што више то боље. Код пауна, квантитет означава квалитет.

Девичански ждрал

Ако вас девичански ждрал икада изазове на такмичење у плесу, учтиво га одбијте. Ова птица је прави денсер, и не само да плес користи као технику удварања већ и као начин да покрене своје хормоне. У ствари, ако не плешу неће моћи да положе јаја, тако да њихов опстанак зависи од тога.

Индијски носорог

Мужјаци индијског носорога воле мирис своје жене, али у њиховом случају, то није баш Шанел 5. Миомирис женкине мокраће је довољан да узбурка мужјакова осећања, а са чулом мириса које може да парира ловачком псу овај носорог га може намирисати са пар километара удаљености. И мужјаци и женке су веома кратковиди тако да прво нападају па онда постављају питања. Када се зближе, удварање постаје игра јурења у којој женка игра грубо да би задржала свог момка три дана.

Какапо папагај

Овај ретки папагај се кући у дубоким шумама Новог Зеланда, али пошто не уме да лети од суштинске важности је да се партнер привуче. Није лак задатак за мужјака да привуче можда једну од шест живих женки на острву величине 60 км2. Упорни удварач ће дати све од себе тако што ће се позиционирати на чистини и испуштати позиве за парење и до 10.000 пута на дан. Његов зов је на јако ниској фреквенцији тако да се више осећа него чује, али такође је веома јак и може да се чује и на 4 км удаљености.

Црвенолеђи паук

Црвенолеђи паук је на врху листе зато што би он буквално убио за мало акције – и то и ради! Удварање почиње тако што се мужјак преврне у позицију за секс и исмева женку тако што постави своју задњицу испред њених отровних канџи. Женка га радо послуша и грицне га, али пре него што се отров убаци мужјак одјури из тог смртоносног загрљаја. Штета што не може да побегне довољно – на крају се врати да би га женка појела. То је један од начина да се избегну брачне свађе.